Zeleni sat sa klatnom

U novom prolazu kod Doma omladine, nazvanom Milenijum, otvorena je mala prodavnica predmeta za svakodnevnu upotrebu. To, naravno, nisu stvarčice svakodnevnog izgleda. To su predmeti koje bi svi rado primili u dušu i oko, svoje ili svojih prijatelja. Nešto para, i navike za kupovinom ovakvih stvarčica, podrazumevaju se. Kad ovde udjete, ne izlazi vam se. Posebno fasciniraju satovi: svi različiti, umetnički oblikovani, šareni, divni... Zaboravlja se vreme, uprkos ovolikim meračima vremena koji u vas gledaju sa zidova malene radnje. Ovde su svi ljubazni, razumeju vašu potrebu da sve dobro prostudirate, da vam ne promakne ni najmanji detalj. Razumeju da retko dolazite do ovakvog bogatstva ljupkih sitnica na jednom mestu. Koliko se tu kupuje, zaista ne znam. Ja obično gledam i gledam...Oka ne odvajam, zaboravljam na vreme, gledajući satove koji rade svoj posao.

ULIČNI SUKOBI OMELI DOČEK OLIMPIJSKE BAKLJE

Sreda, 9. april

Olimpijska baklja danas nije prošla ulicama San Francisca. Umesto toga, dogodio se sukob nekoliko hiljada pristalica autonomije Tibeta, i njihovih protivnika. Plamen sa Olimpa su, tek uveče, uz zaštitu policajaca, u avion uneli maratonci. Uobičajene ceremonije nije bilo.

Deset hiljada ljudi okupilo se u gradskoj luci San Franciska, očekujući svečanost zakazanu za 13 časova. Nekoliko minuta pre početka, gradonačelnik Gavin Nevsom, najavio je izmenu putanje maratona. Očigledno, nešto se vanredno dogadjalo.

SUKOB DEMONSTRANATA

Na ulicama grada rasplamsao se sukob nekoliko hiljada demonstranata. Pristalice politike Kine, ovogodišnjeg domaćina Olimpijskih igara, sukobile su se sa pobornicima autonomije kineske provincije Tibeta.

Samo kilometar od protestanata, maratonci su nosili olimpisku baklju. Pod zaštitom policije, skraćenom i izmenjenom putanjom, plamen je prenesen na aerodrom. Uveče je, bez svečanog ispraćaja, unet u avion.

"SLIČNI INCIDENTI

- U Parizu skup prekidan pet puta
- U Londonu jedan protestant upotrebio protivpožarni aparat
- Troje aktivista pokreta za Tibet, u znak protesta, popelo se na kablove mosta."

POSUSTALI DUH OLIMPIJADE

Hju Čen, Amerikanac kineskog porekla iz San Žozea, osetio je potrebu da podseti kako “duh Olimpijade ujedinjuje sva ljudska bića, ceo svet”. Da li je zaista tako? Je li olimpijski duh ustuknu opred političkim sukobima? Ili je bilo dovoljno da policija samo razdvoji suparničke grupe?

ULIČNI SUKOBI UMESTO OLIMPIJSKE CEREMONIJE

Nekoliko hiljada pristalica autonomije Tibeta sprečilo je prolazak olimpijske baklje kroz San Francisko.

Umesto ceremonije dočeka, buknuli su ulični sukobi izmedju pristalica I oponenata autonomije ove kineske pokrajine.

Putanja kojom su maratonaci proneli olimpijski plamen promenjena je. Policija je bila prinudjena da, na kilometer udaljenosti od demonstranata, štiti sportiste.

Tokom večeri , bez svečane ceremonije, baklja je ukrcana u avion.

Fleš vest

Nekoliko hiljada pristalica autonomije Tibeta sprečilo prolazak olimpijske baklje kroz San Francisko.

RAJAČKE PIMNICE

Čitava Negotinska krajina je poznata po vinogradima i proizvodnji vina, a Rajačke pivnice nalaze se nedaleko od istoimenog sela, na brežuljku pored Timoka, formirane kao zbijena grupacija 270 pivnica oko centralnog trga sa česmom. Pivnice su građene u 18.veku od kamena, pokrivene ćeramidom i delimično su ukopane. Rajačke pivnice -specijalno gradjeni objekti, van sela- Grad Vina, u blizini vinograda, čija je isključiva namena proizvodnja i čuvanje vina. Udeljene su oko 250 km od Beograda.

Karakacanska ovca u Srbiji

Karakacanska ili crna vlaska ovca predstavlja jednu od najprimitivnijih ovaca na prostoru Jugoistocne Evrope i u naucnim krugovima se smatra najblizim srodnikom muflona.

Nastala je tokom procesa visevekovne selekcije nomadskih plemena Karakacana (Sarakacana) ili (Kuco)Vlaha koji su nomadili na prostorima Balkanskog poluostrva.

Za ovaj nomadski narod se tvrdi da predstavljaju potomke starosedeoca Balkana - Ilira i Tracana, a njihove populacije se jos uvek odrzavaju u pojedinim delovima Balkana
Karakacanske ovce, kombinovanih proizvodnih osobina, provodile su zimu na pasnjacima u juznom dela Balkanskog poluostrva, na pasnjacima Tesalije, Trakije, Anadolije, ali u juznim
delovima Vardarske Makedonije, a leta na planinskim masivima kontinentalnog dela Centralnog i Istocnog dela Balkanskog poluostrva, pre svega u Srbiji i Bugarskoj.


Do 2005. godine se verovalo da karakacanske ovce vise nema u Srbiji. Pukim slucajem, u selu Mlačište, opstina Crna Trava, na planini Cemernik, aktivisti Prirodnjackog drustva "Natura Balkanika" naisli su na stado crnih ovaca. Ovo stado od 25 grla u vlasnistvu je sestara Mitrovic, dveju starica koje su zahvaljujuci velikoj geografskoj izolovanosti sela i pre svega zahvaljujuci volji da odrze amanet roditelja, sacuvale izvorni tip karakacanske ovce u Srbiji.
( Sergej Ivanov )

Moja prezentacija

Jordan's Flat Steph

From: kobuknulu, 1 year ago

| View | Upload your own

SlideShare Link

SELO U HIBERNACIJI

Velike a neostvarene mogućnosti –najkraći je opis seoskog turizma u Srbiji danas.

Kad je, polovinom prošlog veka, svojim polovičnim uspehom industrijalizacija potpuno ubila seljaka na ovim prostorima, a ostavila njegovu alotropsku modifikaciju - obično smo je nazivali polutanom - to nikom nije izgledalo strašno. Danas bismo štošta dali da to izmenimo, samo ne znamo tačno kako.

A ni štošta nije dovoljno, jer bi moralo više i preciznije. Razvoj turizma u selima Srbije, započeo je pre nešto više od četvrt veka. Ne vezuje se ni za viziju, ni za strategiju, već za spontani pokret turista, koji su želeli da, makar na kratko, pobegnu iz gradske sredine. Tako su i turizmom krenula da se bave neka seoska domaćinstva, spontano.


Prema informacijama iz arhiva turističkih saveza, krajem osamdesetih godina prošlog veka, turizmom se u Srbiji bavilo 50 sela sa oko 3.000 ležaja u 800 domaćinstava. Bili su to domaćini u selima opština Kosjerić, Valjevo, Čačak, Požega, Knić, Lučani, Mionica, Užice, Sokobanja, Čajetina, Prijepolje, Brus, Šabac, Kraljevo, Ivanjica, Rača Kragujevačka i Gornji Milanovac.

Uprkos trudu, do novijih statističkih podataka, plasiranih u elektronskom obliku, teško se dolazi. Jasno je iz oglasnog materijala, koji postoji, razbacan i neprecizno sortiran, da je danas ponuda veća. Doduše, pod seoskim turizmom nalaze se i moteli i vile, slutimo i sa djakuzi kadama i bazenima.

Autentične seoske ponude, sa duhom srpske tradicije i kolorita, praktično nema.

Državna podrška praktično je deklarativne prirode. Ozbiljnih materijalnih ulaganja još uvek nema. Nema ni promišljene, dugoročne I razvojno orijentisane politike usmerene na razvijanje seoskog turizma. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu, za podršku razvoju sela predviđena su sredstva od 100 miliona dinara, od čega je za podrušku razvoja sela kroz investiranje u seoskii turizam 50 miliona. ( UREDBA ZA KORIŠĆENJE SREDSTAVA ZA INVESTIRANJE I RAZVOJ SEOSKOG TURIZMA )...

Principi na kojima bi dugoročno trebalo zasnovati seoski turizam su: :
- Alternativa masovnom tržišnom turizmu
- Održivi razvoj
- Zajednička strategija planiranja
- Partnerstvo između javnog i privatnog sektora
- Harmonizacija standarda - Ravnoteža između napretka i stagnacije
- U vidu zajmova (kredita) podsticati one koji se razvijaju a isključivati one koji ne podignu standarde smeštaja i ostale ponude
- Uloga ključnih društvenih grupa- mogućnosti za zapošljavanje žena, mladih i invalida

Zanosni predeli Tare, Divčibara, Ozrena, Povlena, Rtnja, Bukulje, Suve Planine, Peštera, Vlasine... svi su još tu. Boravak tamo nudi turistima mogućnosti za uživanja kakva i ne znaju da postoje. Planinari, ribolovci, speleolozi amateri, sanjari, zanesenjaci – svi bi za sebe nešto pronašli. Šume i reke su još uvek dobro sačuvane I omogućavaju kvalitetan lovni i ribolovni turizam.



Nacionalni parkovi Đerdap, Tara, Kopaonik, Fruška Gora i Šar Planina veliki su rezervati zaštićene prirode. Oni na teritoriji 18 opština obuhvataju posebno kvalitetne turističke resurse. Uz njih su i 20 regionalnih parkova i 120 rezervata prirode i brojne biljne, životinjske i vrste zaštićenih prirodnih retkosti…

VIKEND PANIKA

Kako se primiče vikend, hvata me sve veća panika. Moj blog izgleda jadno, sa na jedvite jade ubačenim „domaćim“. Nije da sam po prirodi sklona nepoštovanju obaveza i ošljarenju, nego je ovo iznad mojih trenutnih mogućnosti. Odgonetala sam, na primer, kako mogu da sačuvam prikladan link, kad na njega slučajno naidjem. Ono sa čuvanjem čitave strane ili samo nekog njenog dela još sam i našla u priručniku, za ove svrhe specijalno kupljenim. Kako samo link, ne piše. I takvih situacija, koliko hoćeš. Najviše ipak volim onu kad nešto uspem da uradim, ali više ne umem da ponovim. Ko bi se setio koji je pokušaj bio pravi!

A napolju počelo proleće. Blago svima kojima je to važno, kako bi rekao Duško Radović. Prisećam se kako mi je izgledao strašan kad sam prvi dan došla na praksu u Studio B, pre trideset godina. A sad sam ponovo u ulozi učenika...

UBIJEN DAGESTANSKI NOVINAR

Tridesetdvogodišnji novinar iz Dagestana, Ilijas Šurpajev, pronadjen je mrtav u svom moskovskom stanu. Njegovo ubistvo povezuje se sa učestalim likvidacijama tzv. disidentskih novinara, pripadnika etničkih manjina iz bivše sovjetske centralne Azije.

Šurpajev, koga su s ubodnim ranama i kaišem oko vrata pronašli vatrogasci, poslednji je od desetak ubijenih novinara u ruskoj prestonici, od 2000. godine.Osim političkih, česti motivi likvidacija novinara su I korupcijske afere. Policija intenzivno traga za počiniocima.